Grb

Salezijanska kongregacija u svetu

Salezijanski grb

Salezijanski grb jedan je od najznačajnijih znakova identiteta Salezijanske kongregacije. On nije samo institucionalni amblem niti puki znak pripadnosti: on je vizuelna sinteza karizme Don Boska, njegovog duhovnog programa i misije poverene salezijancima u Crkvi i u svetu.

Kroz svoje simbole grb izražava srce salezijanskog poziva: živeti za Boga i za mlade, posebno za najsiromašnije i napuštene, prema geslu koje je izabrao Don Bosco: Da mihi animas, cetera tolle — „Daj mi duše, sve ostalo uzmi“.

Poreklo grba
Salezijanska kongregacija, koju je Don Bosco osnovao 18. decembra 1859, u početku nije imala zvanični grb. U prvim godinama za pečat Društva koristila se slika svetog Franje Saleškog, zaštitnika Kongregacije, praćena latinskim natpisom koji je označavao Pobožno salezijansko društvo. Tadašnje geslo bilo je: Discite a me quia mitis sum — „Učite se od mene jer sam krotak“, jevanđeoska referenca u punom skladu s duhom blagosti, krotkosti i pastoralne ljubavi svojstvenim svetom Franji Saleškom.
Potreba za zvaničnim grbom sazrela je 1884. godine, tokom izgradnje Bazilike Svetog Srca u Rimu, koju je papa Lav XIII poverio Don Bosku. Smatralo se prikladnim da se i salezijanski grb postavi pored grbova papa Pija IX i Lava XIII. Prvu skicu je 12. septembra 1884. Vrhovnom kapitulu predstavio don Antonio Sala. Crtež je bio delo profesora Boidija, nastavnika tehničkog crtanja u Kolegijumu Svetog Jovana Jevanđeliste u Torinu i saradnika salezijanaca.
Projekat je već sadržao bitne elemente sadašnjeg grba: sidro, plamteće srce, svetog Franju Saleškog, zvezdu, šumu, planine, palmu, lovor, venac od ruža, krst i geslo. Don Bosco je lično intervenisao u pojedinim detaljima, posebno zamenivši zvezdu na vrhu štita blistavim krstom. Zvezda je zadržana u obliku komete, postavljene iznad srca.
Zvanični grb pojavio se prvi put u okružnici Don Boska od 8. decembra 1885, na svetkovinu Bezgrešnog začeća Presvete Marije. Od tada je, u suštini, ostao heraldički znak Salezijanske kongregacije.

Opšte značenje
Salezijanski grb u jednoj slici objedinjuje bogoslovne vrline, spomen na Osnivača, referencu na zaštitnika Društva i duhovnu usmerenost salezijanske misije.
Zvezda, sidro i srce podsećaju redom na veru, nadu i ljubav. Sveti Franja Saleški upućuje na apostolski stil blagosti i dobrote. Šuma podseća na Don Boska i njegovo poreklo. Planine označavaju poziv na svetost. Palma i lovor dočaravaju nagradu obećanu vernom, požrtvovanom i kreposnom životu. Venac od ruža podseća na lepotu i napore misije. Krst, postavljen na vrhu, usmerava sve prema Hristu, izvoru i ispunjenju salezijanskog poziva.

Zvezda: vera
Zvezda je simbol vere, svetlosti koja usmerava put. U hrišćanskoj tradiciji ona upućuje na prisustvo Hrista, svetlosti sveta i vodiča čovečanstva. U salezijanskom grbu zvezda pokazuje da vaspitno i pastoralno delo ne nastaje iz pukog ljudskog projekta, već iz vere u Boga i iz želje da se mladi dovedu do susreta s Njim.

Sidro: nada
Sidro, postavljeno u središtu štita, predstavlja nadu. Kao što u životu na moru sidro obezbeđuje stabilnost usred talasa, tako hrišćanska nada podupire srce u iskušenjima, naporima i neizvesnostima istorije.
Za salezijansku tradiciju sidro podseća da je vaspitavanje uvek čin nade: nade u Boga, u mlade i u dobro koje može rasti i u najkrhkijim situacijama.

Srce: ljubav
Plamteće srce simbol je pastoralne ljubavi. Ono podseća na žarku Hristovu ljubav i na potpuno darivanje sebe koje je obeležilo život Don Boska.
Salezijanska misija ne nastaje pre svega iz neke organizacije, već iz srca koje gori za Boga i za mlade. Srce u grbu izražava konkretnu, delatnu, vaspitnu i misijsku ljubav, sposobnu da se približi naročito onome ko je siromašan, sam ili napušten.

Sveti Franja Saleški
Lik svetog Franje Saleškog podseća na zaštitnika Kongregacije. Don Bosco je želeo da se njegovi sinovi zovu salezijanci upravo da bi se pozivali na dobrotu, blagost, strpljivost i apostolsku ljubav svetog biskupa Ženeve.
Pero i list koji prate njegov lik podsećaju i na važnost apostolata štampe, dobre lektire i narodnog širenja hrišćanske kulture. Don Bosco je pridavao veliku vrednost komunikaciji i želeo je da i pisana reč bude sredstvo evangelizacije i vaspitanja.

Šuma
Šuma (ital. „bosco“) smeštena u donjem delu štita neposredno podseća na prezime Osnivača. Međutim, nije reč samo o referenci na ime. Ona upućuje na skromne i providnosne korene Don Boska, na njegovo seljačko poreklo, na jednostavnost njegove porodice i na konkretnu istoriju iz koje je nastala salezijanska misija.
U šumi se čuva spomen na početke: poziv sazreo u siromaštvu, u radu, u jednostavnoj veri i u Božjim snovima.

Planine
Planine koje se uzdižu iza šume označavaju vrhunce hrišćanskog savršenstva kojima je svaki salezijanac pozvan da teži. U biblijskoj i duhovnoj tradiciji planina je mesto susreta s Bogom, slika uspona, pročišćenja i svetosti.
U salezijanskom grbu one podsećaju da se vaspitna misija ne može odvojiti od duhovnog života. Salezijanac je pozvan na svetost u samom srcu misije, živeći svoje posvećenje među mladima i za mlade.

Palma i lovor
Palma i lovor, isprepletani u podnožju štita, znaci su pobede, vernosti, žrtve i slave. Palma podseća na mučeništvo, istrajnost i Hristovu pobedu nad smrću. Lovor, zimzelen, simbol je časti, mira i besmrtnosti.
Zajedno, oni pokazuju da salezijanski život donosi plod kada je darovan. Apostolska plodnost rađa se iz vernosti, žrtve i spremnosti da se vlastiti život potroši za dobro mladih i za Kraljevstvo Božje.

Venac od ruža
Venac od ruža postavljen na vrhu štita podseća na lepotu salezijanskog poziva, ali i na njegove zahteve. Može se čitati u svetlu čuvenog sna o senici od ruža: ruže označavaju radost, obećanje i plodnost misije; trnje podseća na napor, žrtvu i strpljivost potrebne da bi se ona verno živela.

Salezijanska misija je svetla i radosna, ali nije bez krsta. Don Bosco uči da se obe dimenzije drže zajedno: lepota dara i cena ljubavi.

Krst
Na vrhu grba nalazi se blistavi krst. On nije puki ukras, već duhovno središte celog amblema. Svi elementi grba u krstu nalaze svoje najdublje značenje.
Vera, nada, ljubav, salezijanska blagost, vaspitna misija, uspon ka svetosti i darivanje života usmereni su ka raspetom i vaskrslom Hristu. Krst podseća da salezijansko delo pripada Njemu i od Njega prima snagu, svetlost i plodnost.

Geslo: Da mihi animas, cetera tolle
Geslo Da mihi animas, cetera tolle — „Daj mi duše, sve ostalo uzmi“ — najviša je sinteza salezijanskog duha. Don Bosco ga je želeo u grbu jer je u njemu prepoznavao program vlastitog života i misije poverene njegovim sinovima.
Ove reči izražavaju apsolutni primat spasenja osoba. One traže da se u središte stave mladi, njihovo dostojanstvo, njihov ljudski i hrišćanski rast, njihova večna sudbina. Sve ostalo — ugled, udobnost, lični interesi, sigurnosti — dolazi u drugi plan.
Geslo nije ukrasna formula, već duhovni zavet. Ono određuje srce salezijanskog poziva: pripadati potpuno Bogu da bi se potpuno darivao mladima.

Današnja vrednost grba
I danas salezijanski grb čuva netaknutu svoju simboličku snagu. On podseća Kongregaciju na njeno poreklo, njen identitet i njenu misiju. Poziva svakog salezijanca da živi s verom, nadom i ljubavlju; da sledi Hrista putem krsta; da nasleduje apostolsku blagost svetog Franje Saleškog; da čuva srce Don Boska; da traži svetost u vaspitnoj i pastoralnoj službi.
Salezijanski grb nije samo prepoznatljiv znak. On je spomen, identitet i misija. To je zavet poveren Kongregaciji i svima koji dele karizmu Don Boska: tražiti duše, služiti mladima, darovati sve iz ljubavi prema Bogu.